Главнокомандујући српске војске кнез Лазар (1371-1389) кренуо из Крушевца на Косово као војсковођа у оклопу

543

На Видовдан 1389. године је главнокомандујући српске војске кнез Лазар (1371-1389) кренуо из Крушевца на Косово као војсковођа у оклопу.

Када је погинуо, тело му је ослобођено оклопа и сахрањено у близини места битке. По тадашњој црквеној пракси, земни остаци нису дирани пуне три године како би се завршио биохемијски процес у земљи. Након тога могло се приступити ексхумацији и преношењу покојника на жељено место. У овом случају, то је био манастир Раваница, који је кнез Лазар подигао са намером да ту буде његов маузолеј.

Када је отворено место на коме је кнез сахрањен, нађено је цело тело—нетрулежно, што је у Православљу знак Васкрсења, сведок вечног живота и победивости над огреховљеном природом у којој се налазимо. Природни процеси нису надјачали благослов Господњи, благослов Творца, који прослави и озари божанском незалазном светлошћу нашег Светог косовског мученика Лазара.

Од тада у народу почиње да јача култ Светог кнеза Лазара и он је од патријарха српског Данила III (1392-1396) био канонизован. Када је царска поворка стигла назад у Крушевац, мошти светога кнеза обучене су у свечану хаљину и то је ова хаљина коју на слици видите.

Свечана хаљина кнеза Лазара датира из 14. века има облик тунике и са оштећењима је дуга отприлике један метар и 36 центиметара. То је доња хаљина са рукавима, а закопчава се дугмадима напред, од грла до стопала. Око врата и по рубу хаљине где се закопчава, иде бордура од сребрне жице, која се појављује и на рукавима. Хаљина је од свиле црвенкасте боје, која је временом избледела. Свила је украшена симетрично распоређеним фантастичним животињама, лавовима у бесном ставу, са отвореним чељустима и подигнутим шапама.

Реп им је подавијен између ногу и извија се поред бокова изнад леђа. Свила је даље украшена вегетабилним формама и симетрично распоређеним чапљама, које стоје на скорпионима. Дугмад хаљине су од белог конца, а на њима је метална плочица као медаљон; на њој је насликан шлем са два волујска рога као челенком. Шлем са волујским роговима био је грб кнеза Лазара, који се јавља и на печату деспота Стефана. Рупице за дугмад опшивене су плавим свиленим концем.

Мошти кнеза Лазара смештене су у ћивот који је постављен испред иконостаса Спасовске Цркве у манастиру Раваници. Ту су његове свете мошти обитавале све до 1690. године, када их раванички монаси узимају и крећу у Великој сеоби Срба са патријархом Арсенијем III Црнојевићем (1674-1690) све до Сентандреје код Будимпеште. Ту је подигнута Саборна црква, у којој је служио српски патријарх, и у којој су мошти поново истакнуте испред иконостаса.

Када је на Светој Фрушкој гори обновљен манастир Врдник, по благослову патријарха Софронија Подгоричанина (1710-1711), раванички монаси прешли су у тај манастир, који је по њима, и моштима светог кнеза, назван Нова Равница.

У врдничком манастиру мошти су боравиле све до 1941. и почетка усташке паљевине, пљачке и уништавања фрушкогорских манастира. Залагањем ондашњег управника Музеја Српске православне цркве Радослава М. Грујића, мошти су уз помоћ немачког барона Фон Рајсвица, министра за културу немачког Рајха у НДХ, пренете у Саборну цркву у Београду.

По свршетку Другог светског рата, уз благослов Синода СПЦ, због велике оштећености, уклоњена је оригинална хаљина са кнежевих моштију, а мошти су добиле нову одору. Потом је на хаљини извршена рестаурација и конзервација и научно истраживање, да би била изложена у сталној поставци Музеја Српске Православне Цркве.

loading...