СРЕМ СЕ ДИРЕКТНО ПРИКЉУЧИО КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ И ТО ПРЕ БАНАТА, БАЧКЕ И БАРАЊЕ

59

Љути Сремци су одувек били инаџије и непоправљиви српски родољуби. То не треба да чуди кад се узме у обзир целокупна српска историја и процеси који су управо имали своје извориште и одредиште у Срему или црпли своју снагу из Срема.

Још од светог архиепископа Арсенијa I Сремцa, кога је лично Свети Сава одабрао за свог наследника, па преко српског отпора турским освајањима и Светој Фрушкој Гори, па Сремским Карловцима као неформалној престоници српског народа, финансирања, опремања и жртвама датим у подршци српским устанцима и обновљеној Кнежевини Србији, добровољцима од 1914. до пробоја Солунског фронта, читав Срем и Сремци су се показали као кључ опстанка и обнове српства. Зато и не треба да чуди одлука нестрпљивих Сремаца 1918. године, да похитају у загрљај својој матици Краљевини Србији, не чекајући остале покрајине Српског Војводства, Банат, Бачку и Барању.

Рума је тих година била седиште српских ослободилачких активности у Срему и околини.
Зато се управо на дан када наша Црква обележава Светог Стефана Дечанског, у Руми окупио крем сремског српства. Идеја која их је водила је била та да уједињење са Краљевином Србијом нипошто не иде преко Загреба и зато су пожурили да организују Велики народни збор. И тако у Руми, на Светог Стефана Дечанског, 24. новембра 1918. године, у кући доктора правних наука Жарка Миладиновића, српског народног првака и борца за ослобођење српских земаља и њихово уједињење, отпочеће овај историјски сабор чију стогодишњицу данас прослављамо.

Окупило се преко три стотине делегата из свих сремских места, а као резултат донета је Резолуција у којој се у три тачке прецизира положај Срема у наредном периоду. Те три тачке гласе:

—”Данашњи збор изасланика Народних Већа из Срема тражи да се оствари јединствена и демократски уређена држава СХС под династијом Карађорђевића и очекује и од Народног Већа у Загребу да се што пре оствари јединствена заједничка влада са седиштем у Београду.
—За случај племенског или политичког цепања, изјављују заступници Народних Већа у Срему, као изасланици народа, да се одлучују за непосредно присаједињење Срема Краљевини Србији.
—За тај случај желимо да нас на конференцији о миру заступа Краљевска Српска Влада”.

Са овог Збора је упућена једна делегација у Нови Сад и поменуту резолуцију доставила председнику Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање у Новом Саду.

Због својих великих заслуга у борби српског народа за остваривање својих вековних тежњи један од најзначајнијих српских првака тог времена др Жарко Миладиновић добио је у својој Руми овај споменик. Остао је упамћен као министар у владама Краљевине СХС и као политичар који је сву своју имовину оставио српским установама у Руми са жељом да се оснује Српски дом.

loading...