УКРАТКО О САВЕЗНИШТВУ СРБИЈЕ И ФРАНЦУСКЕ

53

пише: Душан Бабац

Француска и Србија, које су изашле као победнице на крају рата, нису имале идентичне интересе у новој Европи: за Француску, главна преокупација је била Немачка, док је за нову Краљевину СХС главна претња била Италија, такође победница из рата али незадовољна својим територијалним добицима и са отвореним претензијама према источном суседу.

Француска је тежила да обезбеди своју безбедност држањем Немачке под контролом кроз колективну безбедност у Европи и успостављањем савеза са Италијом и са малим државама централне и балканске Европе. Спољна политика Краљевине бранила се од италијанске претње тражењем потпоре у Француској, која није водила антииталијанску политику.

Пошто је потписивање француско – југословенског уговора о пријатељству одлагано неколико пута из обзира према Италији, уговор је потписан тек 11. новембра 1927. у Паризу, симболично, на годишњицу потписивања примирја у Великом рату. Потписници уговора су били челници француске и краљевске дипломатије, Аристид Бријан и Војислав Маринковић. Уговор је садржао конвенцију о пријатељству и конвенцију о арбитражи и важио је пет година са могућношћу обнављања. Овај уговор је припремљен по узору на уговор о пријатељству Француске са Румунијом, који је потписан годину дана раније.

Потписивањем уговора Краљевина СХС је потврдила своју припадност француском систему успостављених односа у Европи, али без војне конвенције, за разлику од француских уговора са Пољском и Чехословачком. Управо је та чињеница била извор незадовољства у Краљевини СХС.

У међувремену, Француска је добила процес који је водила против Краљевине СХС пред Међународним судом у Хагу по питању наплате српских дугова из Великог рата. Суд је прихватио француски захтев да дуг мора да буде плаћен у златним францима, а не у новим папирним францима како су тражили краљевски представници. Овакав исход судског процеса изазвао је велико разочарење код Срба, док су Хрвати и Словенци тврдили да је то српски проблем који их се не тиче.

Без обзира на све наведено, 11. новембра 1930. године је у Београду, на Калемегдану откривен споменик захвалности Француској. Свечаности су присуствовали краљ Александар и краљица Марија, француски министар Шампетје де Рибо, генерал Шарл и адмирал Робер.

Француска се окренула Југославији тек онда када је Италија постала фашистичка и када је било очигледно да ће њен природни савезник бити Немачка. Та нова ера је требала да отпочне путем краља Александра у Француску, октобра 1934…

loading...