УСПОМЕНЕ НА НИКОЛУ ТЕСЛУ (ДРУГИ ДЕО): ТЕСЛА ПРЕД ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ ПЛАНИРАО ДА СРБИМА БЕСПЛАТНО УСТУПИ СВОЈ ПАТЕНТ ЗА ИЗРАДУ НАЈМОЋНИЈЕГ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНОГ ОРУЖЈА

217

Последњи посланик Краљевине Југославије у Вашингтону (1935-1944) др Константин Фотић кроз свој учестали контакт и дружење са највећим српским научником и проналазачем сведочи о Теслиној намери да српском народу и његовој Краљевини уступи патент за производњу најмоћнијег одбрамбеног оружја, које својом ефикасношћу само ратовање чини у суштини бесмисленим.

Тесла је у јавности давао наговештавај ове своје идеје и раније, а овде добијамо потврду о томе шта је са тим проналаском заправо желео да уради. Светске прилике, старост и друге околности спречиле су га да свој наум и оствари.

“Наши састанци током година били су све чешћи и ми смо постали добри пријатељи. У колико се Други Светски Рат приближавао, Тесла је бивао све више забринут за судбину човечанства, а напосе за судбину Југославије и српског народа. Често ми је говорио како сада ради на усавршавању једног проналаска, на пољу електро-технике, који би био у стању да заустави, из велике даљине, сваки мотор у покрету било у ваздуху, било на суву, било под водом.

Такво оруђе сасвим је остварљиво, говорио ми је Тесла, и када тај проналазак буде усавршен тада ће сваки рат бити немогућ и то ће бити крај амбицијама диктатора да завладају светом. Поводом тога проналаска Тесла је био у дугој преписци са Енглезима и већину тих писама доставио ми је у препису. Енглези су у начелу примили Теслину понуду и пристали да му ставе на расположење огромна финансиска средства ако њихови експерти утврде да је пројект изводљив. Тесла за себе није тражио никакву новчану награду, али је поставио као услов, да патент тог проналаска уступи бесплатно Америци и Краљевини Југославији. ‘Америка је земља којој дугујем што сам моје таленте могао да усавршим и допринесем напретку човечанства, а Југославија је моја родна земља и ја желим на овај начин да се одужим своме народу’, биле су његове речи.

Са визионарском маштом Тесла је гледао у будућност, када ће остварење овог проналаска учинити последњу и највећу услугу човечанству. На жалост, године су чиниле своје и ова велика замисао остала је само једна неостварена амбиција његовог генија. И ако душевно још увек свеж, био је истрошен годинама и напорима на проналасцима који су свет задивили”.

Константин Фотић
Посланик Краљевине Југославије у САД

Мемоари; Споменица српске цркве у Чикагу 1905—1955
На слици један исечак из Њујорк Тајмса из 1934. године о Теслиној најави свог проналаска.

loading...