4.svetsko čudo: Artemidin hram

397

Čuveni Artemidin hram koji je postao jedno od sedam svetskih čuda nije bio i prvi hram izgrađen u Efesu, ali je svakako bio najblistaviji među njima.

Efes je drevni grad na zapadnoj obali današnje Turske. Taj se prostor nekada zvao Mala Azija, a Efes se ubrajao među najbogatija mesta na tom području. U vreme kad je podignut Artemidin hram, Efes je već imao 200 000 stanovnika i bio centar važnog kulta.

Prvi među gradskim hramovima posvećen je Kibeli, boginji plodnosti i Artemidinoj prethodnici, a podignut je oko 850. pre n. e. To kultno središte bilo je nekoliko puta obnavljano, a izgradnju jednog od lepših hramova na tom mestu finansirao je Krez, neizmerno bogat kralj Lidije. Ali, 356. pre n. e., ludak po imenu Herostrat, koji je želeo da njegovo ime bude zapamćeno, spalio je Krezov hram do temelja.

Na njegovom mestu je krajem IV veka pre n. e. izgrađen Artemidin hram. Izveštaji opisuju kako je veličanstveni hram opčinjavao svojim sjajem posetioce koji su videli i druge grčke spomenike, tako da je zaista morao biti veličanstven. Artemidin hram je bio izgrađen od belog mermera. Stubovi hrama, koji su podupirali krov, bili su visoki 18 metara, a ukupno ih je bilo 127, u redovima sa sve četiri strane hrama.

Bili su tako gusto poređani u dvostruke redove da se govorilo kako liče na šumu. Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao tržnica. Godinama su ga posećivali trgovci, turisti, umetnici i kraljevi koji su odavali počast boginji Artemidi.

Boginja Artemida bila je kći Zevsa i Lete i Apolonova sestra bliznakinja. Artemida je bila boginja plodnosti, a u Efesu je poštovana i kao boginja divljih zveri, ali je ne treba mešati sa Artemidom, boginjom lova, koju su poštovali stari Grci. Središte Artemidinog kulta bilo je u unutrašnjoj prostoriji hrama, gde je stajao njen ogromni kip, koji je mogao biti visok i do 15 metara.

Vatre koje su unutra gorele osvetljavale su Artemidin lik stvarajući upečatljiv prizor za vernike. Bila je napravljena od zlata i slonovače, ili možda obložena zlatom. Ispred hrama su održavane velike svečanosti u Artemidinu čast. Ljudi su u povorci iznosili njen kip iz hrama do pozorišta, kako bi mogla posmatrati igre koje su održavane u njenu čast. Bogati vernici su donosili darove koji su uključivali dragocene metale, dragulje, tkanine i reljefe.

Godine 262. Goti su ušli u Efes i opljačkali hram, grad je kasnije napušten, a hram je konačno uništen kad je hrišćanstvo postalo službena religija Rimskog carstva. Ništa od hrama nije ostalo iznad zemlje, sve do 1870, kad je britanski arheolog Džon Tartl Vud posle sedam godina iskopavanja otkrio njegove ostatke.

Izgradnja veličanstvenog Artemidinog hrama bila je neverovatan podvig ako se uzme u obzir primitivno oruđe i transportna sredstva kojima se u to vreme raspolagalo. Prizor završenog hrama opčinjavao je stare pisce. Vizantijski filozof Filon bio je nesumnjivo zapanjen, kad je zapisao: „Video sam zidove Visećih vrtova Vavilona, Zevsov kip u Olimpiji, Kolosa sa Rodosa, moćno delo visokih piramida i Mauzolovu grobnicu. Ali kad sam video hram u Efesu kako se uzdiže pod oblake, sva ostala čuda bila su zasenjena.” Kada je antički pisac Antipater iz Sidona došao da vidi tu veličanstvenu građevinu, rekao je: „Osim Olimpa, sunce još nikada nije videlo nešto što se može uporediti sa ovim.”

Zanimljive činjenice
• Hram je imao razmere 114 m × 55 m i bio je najveća starogrčka građevina.

• Jedno vreme Efes je bio najbogatiji grad u Maloj Aziji. Niko se nije usuđivao da krade sa svetog mesta, pa se hram upotrebljavao kao banka kojom je upravljao vrhovni sveštenik.

• Hram je bio i utočište, pa su mnogi ljudi u njemu tražili azil znajući da će biti sigurni od hapšenja ili progona.

• Hram koji je otkrio Džon Tartl Vud bio je prvo iskopavano grčko nalazište. On je iskopao 75 sondi pre nego što je konačno pogodio pravu lokaciju hrama.

loading...