Kako se sve okrene: Oholi austrougarski oficir prežalio Srbe, tri godine kasnije morao da preda ključeve Visokih Dečana vojvodi Kosti Pećancu

579
Ključeve manastira Visoki Dečani prima vojvoda Kosta Pećanac od austrijskog činovnika. Desno je poručnik Milan Zonić-Kral. Slika je nastala 29. septembra 1918. godine, a našla se na jugoslovenskoj razglednici tridesetih godina. Foto: velikirat.nb.rs

Nakon sloma srpske vojske u jesen 1915. godine, Austrougarska je napokon mogla da odahne: nema više onih koji su ih ponižavali godinu dana unazad i zbog kojih im se ceo svet smejao. Sa Srbijom je svršeno, mislili su oni. Srbija je prošlost. Nema sumnje da je tako mislio i austrijski činovnik sa slike.

U jesen 1915. godine srpska vojska se slomila pod udruženim naletom nemačkih i austrougarskih snaga, i krenula u povlačenje ka Solunu, gde su se naši engleski i francuski saveznici iskrcali u nameri da nam priskoče u pomoć, pa morala da promeni pravac i da krene preko albanskih vrleti u golgotu, pošto nam je bugarska vojska udarom s boka presekla pravac ka Egeju.

Tako je Beč napokon mogao da odahne: onih, koji su ih godinu dana unazad šutirali u tur svaki put kada bi pokušali da ih pokore, onih, koji su ih ponižavali pred čitavim svetom, onih zbog kojih im se ceo svet smejao — više nije bilo. Kraljevina Srbija i njena slavna vojska uništene su i „prežaljene“, ostali su samo bedni ostaci koji će pomreti u tuđini, u izbeglištvu.

Ali samo tri godine kasnije, u jesen 1918. prežaljeni su se vratili na čelu moćne savezničke armade da nastave sa progonom bečke gospode, u čemu im nije bilo ravnog, i da svojim nezadrživim nastupanjem razbiju Habzburšku monarhiju u paramparčad. Tih jesenjih je nastala ova fotografija: tačno 29. septembra 1918.

Na njoj vidimo austrijskog činovnika, oficira, kako simbolično predaje ključeve manastira Visoki Dečani u ruke četničkom vojvodi Kosti Pećancu, i to u prisustvu igumana Teofana, izvesnog N. Jovičevića i poručnika Milana Zonića-Krala. Fotografija je tridesetih godina postala razglednica, a potpis na jednoj njenoj verziji Visoke Dečane naziva „lavrom“, iako to nije zvanična „titula“ ovog našeg manastira.

O događaju na slici nažalost nismo uspeli ništa više od ovoga da pronađemo. Sutradan je list „Velika Srbija“ na naslovnoj strani doneo tekst o oslobodilačkim operacijama koji se dotakao i prostora Kosova i Metohije, ali u kontekstu Prizrena, pa se kaže: „Od naročitog je značaja za operacije u Albaniji oslobođenje Prizrena, stare prestonice srpske, od strane francuskih trupa, jer ugrožava bočno i s leđa austrijske trupe u Albaniji, zbog čega ove moraju da se pod vrlo teškim okolnostima i najhitnije povlače iz tih krajeva.“

(ТELEGRAF)

loading...