Nešto više o istoriji manastira Ostrog

115

Manastir Ostrog je srpski pravoslavni manastir koji se nalazi na teritoriji Crne Gore. Sačuvao je narodni karakter, jer su u njemu svi dobrodošli.

Za razliku od Svete gore koja ne prima žene, ili nekih drugih manastira koji su podozrivi prema posetiocima, vrata Ostroga su otvorena svim dobrim ljudima, bez obzira na pol, naciju, veru i rasu.

Baš kao negdašnji manastiri koji su bili ljudima na usluzi. Manastir Ostrog može da se posmatra sa različitih vrednosnih tačaka: kompleks lepih građevina izgrađenih u stenama koji ispunjavaju sve estetske kriterijume i plene lepotom, kulturno-istorijski spomenik čija priča počinje u sedamnaestom veku, duhovna oaza, čudo prirode, ali i mesto koje je i u apstraktnom smislu čudo, jer su brojni posetioci posvedočili da im se u Ostrogu desilo, baš čudo, i da su osetili različite efekte, od duhovnog pročišćenja do izlečenja od malignih bolesti.

Oni koji nisu bili u njemu i čija vera nije jaka možda će pre odabrati neko od crnogoskih letovališta, ali većina onih koji su imali tu čast i sreću da posete ovu svetinju posvedočili su da se odlazak u manastir Ostrog ima posebnu čar. Mnogi kažu da je poseta manastiru Ostrog posebno i vredno iskustvo, neuporedivo sa drugim iskustvima. Danas, manastir Ostrog je kao vanvremen, imun na tehničko-informatičku preokupiranost masa, predstavlja predah od potrošačkog života i sumorne svakodnevnice.

Manastir okružuje predivna priroda, vidikovac sa kog se vidi dolina, kameniti krš i šume, uz cvrkut ptica i pojanje sveštenika. Neki bi rekli raj na zemlji. Čak i oni koji su ateisti neće ostati ravnodušni na posedu manastira Ostrog, jer je njegova lepota očigledna. Kao i kulturno-umetnička vrednost. I srpski patrijarh Irinej jedan deo svog života služio je upravo u manastiru Ostrog.

IME
Manastir Ostrog dobio je ime po staroslovenskoj reči „ostr“ što znači oštar. Izbor je baš na tu reč pao zato što je Ostrog sagrađen u litici koja je oštra, na brdu Ostroška greda.

LOKACIJA
Manastir Ostrog pripada crnogorskoj opštini Danilovgrad, smešten na bjelopavlićkoj ravnici, na 900 m nadmorske visine. Udaljen je oko 450 kilometara od Beograda, oko 50 kilometara od Podgorice i 15 kilometara od Nikšića. Ide se putem Podgorica-Nikšić, E762, sa kojeg se skreće i vozi uzbrdo (osam kilometara nakon skretanja), krivudavim i uskim putićem preko Bogetića ili novim putem koji je nedavno završen preko Danilovgrada.

Pojedini posetioci se od podnožija penju pešice. A ako se ide sa primorske strane, putuje se preko Budve i Cetinja. Čak je moguće od Beograda doći do Ostroga za manje od dva sata, ako se putuje avionom do Podgorice.

STRUKTURA MANASTIRA
Manastir Ostrog sastoji se od Gornjeg i Donjeg manastira. Gornji manastir ima dve crkve pećinskog tipa, od kojih je jedna posvećena vavedenju presvete Bogorodice, a druga Časnom krstu. Velika porta Gornjeg manastira može da primi nekoliko hiljada vernika i u danima leta mnogi baš tu prenoće, pod vedrim nebom. Donji manastir je nekada bio posvećen Svetom Georgiju, ali pošto je crkva propala zbog geografski nepovoljnog položaja, novo zdanje je podignuto 1824. godine i bilo je posvećeno Svetoj Trojici.

Donji manastir se sastoji od gostinskog konaka, uprave manastira i dve crkve: crkva Svete Trojice i crkva Velikomučenika Stanka podignuta 2004. uz blagoslov mitropolita Amfilohija Radovića, gde počivaju Stankove netruležne ruke. U manastirskom kompleksu nalazi se i suvenirnica gde je moguće kupiti krstiće, ikone, bibliju i ostale verske predmete.

ISTORIJA MANASTIRA
Manastir je sagrađen u sedamnaestom veku, na mestu isposničkih pećina, zahvaljujući izvesnom Stojanu Jovanoviću, poznatom pod nazivom Sveti Vasilije Ostroški, koji je dobio zvanje mitropolita. On se doselio na mesto današnjeg manastira. Sagrađen je na nepristupačnom mestu kako bi se narod štitio od Turaka. Kroz istoriju, manastir Ostrog čuvao je verski i nacionalni identitet naroda u Crnoj Gori, neretko pružajući utočište ratnicima.

Od prve polovine osamnaestog veka manastir dobija i prosvetiteljsku funkciju, jer je u njegovim odajama otvorena škola. Početkom dvadesetog veka manastir je pretrpeo veliku štetu u zbog požara, ali je obnovljen 1926. Manastir i dan danas ima izgled iz ’26. Dve crkve u pećinama nisu izgorele u požaru, tako da su one autentična gradnja iz sedamnaestog veka. Rusi su poklonili glavna vrata i dve velike ikone. Sadašnji enterijer oslikao je Naum Andrić u drugoj polovini dvadesetog veka.

SVETI VASILIJE OSTROŠKI
Rođen je 1610. godine u selu Mrkonjići, u okolini Trebinja, u današnjoj Bosni i Hercegovini. Odrastao je po manastirima, gde se opismenio i obrazovao. Zamonašio se u manastiru Tvrdoš koji se nalazi u Trebinju. Obišao je Svetu goru i Rusiju. 1638. godine postao je mitropolit.

Borio se za pravoslavlje uz stalne višestrane napade: sa jedne strane pretila mu je opasnost od Turaka, sa druge od katolika, sa treće od raznih samozvanaca koji su u suštini bili prevaranti, sa četvrte od plemenskih vladara, sa pete od uskoka… Nakon što su Turci uništili manastir Tvrdoš, Sveti Vasilije Ostroški preselio se u ostroške pećine i osnovao manastir Ostrog gde je i umro 1671. goine.

Predanja kažu da je za života pomagao svima onima koji su mu se čista srca i iskrene duše obratili. Koga više zanima život i delo Svetog Vasilija Ostroškog može da pročita biografski roman o njemu pod nazivom Vladika-Slava mu i milost autora Željka Pržulja.

MOŠTI
Mošti Svetog Vasilija Ostroškog čuvaju se u manastiru Ostrog, u pećinskoj crkvi, u ćivotu, odolevaju truljenju i biološkim zakonitostima, a uz to, u njihovoj blizini oseća se takozvani miomiris – redak prijatan miris koji se oseća u prisustvu moštiju malobrojnih svetaca. Ova pojava je veoma retka što govori o posebnosti moštiju svetog Vasilija Ostroškog. Kažu učeni da je miomiris znak da je svetac živeo u celosti bogougodno.

Dok je trajao rat sa Turcima mošti su stalno bile u opasnosti da budu uništene i zato su često izmeštane na različita mesta. U osamnaestom veku su ih zakopali pored reke, ali reka je preplavila novi grob. Kad su ih otkopali, mošti su bile neoštećene. U manastiru Ostrog čuvaju se i mošti ruku mučenika Stanka, mesnog čobanina kog su Turci ubili i odsekli mu ruke 1712. godine jer nije hteo da kaže gde su otišli begunci.

ČUDA I JAVLJANJA U OSTROGU
Po crkvenim knjigama čuda su znaci božijeg prisustva. Prvo čudo manastira Ostrog je da su graditelji uspeli da ga sagrade u steni, na izuzetno nepristupačnom mestu. U vreme kada je bilo jako malo učenih graditelja i kada tehnika nije bila tako napredna kao danas. Drugo čudo manastira Ostrog odnosi se na pomenuto netruljenje moštiju Svetog Vasilija Ostroškog i na pojavu miomirisa. Njegov duh nastavio je da pomaže manastiru i posetiocima. Bar u to veruje mnoštvo posetilaca koji su svedočili o doživljenom čudu. Brojni svedoci su bili prisutni kada je 1913. godine beba pala sa vrha manastira i ostala nepovređena.

Jedno od čuda desilo se tokom Drugog svetskog rata kada je sa okolnih brda granatiran manastir od strane neprijateljske vojske. Jedna granata je udarila u Gornji manastir i iako ispravna (što je kasnije utvrđeno) nije eksplodirala. I dan danas se čuva u manastiru. Kao što je Hrist činio čuda i vodu pretvarao u vino i činio da slepi progledaju, gluvi pročuju i nepokretni prohodaju, tako je i duh Svetog Vasilija Ostroškog pomagao da ljudi ozdrave. Pre pojave interneta u narodu se širio glas od izlečenih pojedinaca i njihove rodbine, prijatelja i poznanika, svedočili su o tome kako su bili bolesni i kako su nakon poklonjenja Svetom Vasiliju Ostroškom ozdravilli. Danas ljudi svoja iskustva pišu na internetu.

Nemaju razloga da lažu. Čak i da devedeset i devet posto svedoka laže, Ostrog je i dalje čudo, jer je i onaj jedan procenat veliki, a kamo li više. Iskrena vera, molitva i poklonjenje činili su da se pojedinci izleče čak i od bolesti kao što su kancer, paraplegija i duševne bolesti. Ako bolesnik nije u stanju sam da dođe do Ostroga, bližnji ostavljaju njegovu odeću kod ćivota da prenoći, a zatim ih vraćaju bolesnima kako bi im Sveti Vasilije Ostroški na posredan način pomogao. Zbog svega ovoga neki ga nazivaju i Sveti Vasilije Čudotvorac. Neki posetioci su svedočili da im se javio lik Svetog Vasilija Ostroškog, kao da su ga na kratko videli. Posldnji takav slučaj o kom se pisalo u medijima desio se 2015. godine dok je liturgiju služio mitropolit Amfilohije Radović.

Šavnička eparhija je javila kako su ljudi tad na kratko ugledali lik Svetog Vasilija Ostroškog. Prvo zabeleženo javljanje desilo se sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija Ostroškog igumanu Rafilu Kosjercu u snu, nakon čega je otvorio grobnicu i suočio se sa netruležnim moštima i miomirisom. Možda manastir Ostrog i Sveti Vasilije Ostroški nisu baš svima pomogli, ali ono što je sigurno je da odlazak nije nikome odmogao. Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje. Tako da je neko imao da kaže nešto loše o Ostrogu to bi i učinio. Ono što se može čuti o ovom manastiru su samo reči hvale i zahvalnosti.

POKLONIČKA PUTOVANJA
Tokom godine organizuje se mnoštvo pokloničkih putovanja u manastir Ostrog. Jedni idu preko turističkih agencija, drugi uz posredovanje lokalne crkve, dok ima i onih koji odlaze sami. Poklonička putovanja se odnose na odlaske na duhovna religijska mesta u cilju poklonjenja određenom svecu. Posetioci kažu da je veoma važno ići na pokloničko putovanje zbog svetinje, a ne da bi se zabavili ili razonodili. U manastir Ostrog posetioci odlaze da bi se poklonili moštima Svetog Vasilija Ostroškog i posredstvom tih moštiju našli Boga, ali i sebe same. Na poklonjenje Svetom Vasiliju Ostroškom dolaze posetioci iz različitih delova sveta i različitih verskih konfesija. Tako da je i pacifistička misija nešto što je deo života manastira Ostrog, on nas uči da je najveća vrednost živeti u miru sa sobom, ali i u miru sa drugima.

HODOČAŠĆE
Nisu retka ni hodočašća u manastir Ostrog, pešačenja od određenog mesta do manastira. Poznata su hodočašća na dan Svetog Vasilija Ostroškog, u maju mesecu, na relaciji Podgorica Ostrog. Hodočašće privlači veliki broj posetilaca, te su zabeležene cifre i do dve i po hiljade ljudi, uključujući i mlade i stare.

KONAK
Preporučuje se dolazak u jutarnjim časovima, jer je tad lakše prići manastiru zbog gužve i lakša je mogućnost naći slobodan krevet za spavanje. Manastir Ostrog organizuje i prenoćište, takozvani konak, u prostorijama pored Donjeg manastira. A u slučaju da nema mesta, ako je letnje vreme, veliki broj posetilaca prenoći u porti Gornjeg manastira, pod vedrim nebom. Tako da je poželjno poneti sa sobom neki pokrivač ili vreću za spavanje. A ako pak nemamo opremu u manastiru će nam pozajmiti ćebe. Postoji mogućnost da se prenoći i u bungalovima koji su u okolini Ostroga, u udaljenosti do sedam kilometara.

KRŠTENJE
Krštenje je obred uvođenja pojedinca u hrišćanstvo, predtavlja duhovno rađanje i sjedinjenje sa Hristom, ali i spasenje. U manastiru Ostrog je moguće sprovesti svetu tajnu krštenja. Sveštena lica obavljaju grupna krštenja svakodnevno. Krštenje je besplatno, mada ako neko želi da pomogne manastir može da da novca onoliko koliko može.

BOGOSLUŽENJE I JELEOSVEĆENJA
Bogosluženja su crkvene molitve i obredi koji se čine u cilju približavanja bogu i Hristu. U manastiru Ostrog održavaju se svakodnevna bogosluženja. Ponedeljkom je bdenije koje počinje u šest sati ujutru, utorkom je u sedam ujutru liturgija, a u šest popodne malo povečerje, sredom liturgija u šest ujutru, a u četiri popodne sveta tajna jeleosvećenja, četvrtkom liturgija u sedam ujutru, a u pet popodne čitanje jevanđelja, petkom carski časovi u sedam ujutru, u četiri popodne večernja sa iznošenjem plaštanice i u sedam uveče jutrenje sa statijama, subotom u osam ujutru se održava božanstvena liturgija i nedeljom u pet izjutra pashalno jutrenje i sveta liturgija. U manastiru Ostrog se redovno vrši i čin jeleosvećenja. Jeleosvećenje je pomazanje bolesnika svetim uljem, jelejem, kako bi se sjedinili sa Bogom i Hristom i ozdravili. Potiče još od apostola o čemu svedoče mnogi verski spisi.

PRAVILA PONAŠANJA
Posetioci manastira moraju da ispoštuju pravila ponašanja i odevanja. U hram moramo ući pokrivenih ruku i nogu, što znači da šorcevi, kratke suknje, majice bez rukava, sandale, papuče i slična odeća i obuća nisu dozvoljeni. Žene moraju da pokriju glavu maramom, ešarpom ili šalom.

Preporučuje se da žene nose dugačke suknje, a muškarci pantalone, košulje i majice, svedeno i neupadljivo, bez šljokica i mnoštva aplikacija. Poželjno je da garderoba bude tamnijih boja. Ne mora crna, važno je da ne budu neke šljašteće boje. Pretpostavlja se da bez obzira na to da li odlazimo kao zdravi ili bolesni da dolazimo u miru, da se nećemo svađati, izazivati incidente, niti se u bilo kom smislu ponašati nedolično.

loading...