OVO JE EVGENIJ, NAJMLAĐI RUSKI SVETAC: Čečeni su mu ODSEKLI GLAVU ali krst NIKO nije smeo da TAKNE

1349

Tri i po meseca posle mučenja i okrutnog postupanja u čečenskom zarobljeništvu, vojnik Evgenije Rodinov je na dan svojeg devetnaestog rođendana, 23. maja 1996, postradao za Hrista.

Dok su celokupna Rusija i pravoslavni svet slavili praznik Vaznesenja Gospodnjeg, čečenski šakali su se pripremali za sledeći masakr.

Nikakva ubeđivanja ni pretnje nisu mogle pokolebati ruskog vojnika 479-og graničnog odreda za posebne namene da prihvati islam i baci svoj pravoslavni krst. Bio je pogubljen odsecanjem glave.

Možda će čitaocima ovoga članka, čin ovoga vojnika biti ne nešto preterano mudar. „Pa možda je u carskom režimu, čovek mogao da stavi pravoslavnu veru i principe ispred svoga života, ali danas nas život uči da preživimo po svaku cenu“, govore pojedinci.

Ali ipak ako danas odaberemo veru svojih predaka onda ćemo sigurno postupiti kao vojnik Evgenije. Međutim danas su u modi jakne i obuća marke „Nike“, razne sekte koje da bi privukle nove sledbenike govore engleskim a ne ruskim jezikom i pokušavaju da razmrse čvorišta ruske duhovnosti i kulture.

Da li smo zaboravili da razlikujemo svoje od tuđeg, korisno od nekorisnog? Da li nam šta znače duhovne vrednosti koje gubimo sve više i više u nevidljivom ratu protiv vere, morala i kulture. Da li smo ravnodušni, slepi i zaboravni?

Ljubov, majka hrabrog mučenika Evgenija je u potrazi za svojim sinom provela deset meseci u Čečeniji (on je tada bio još uvek živ), ali ga je pronašla mrtvog. U selu Bamut je za ogroman novac saznala od Čečena gde se nalazi grob hrabrog vojnika.

Majka je uspela da identifikuje mrtvo telo svoga sina po krstiću koji je bio na obezglavljenom telu (čak ni čečenska čudovišta nisu smela da ga sklone).

Na drugim vojnicima nije bilo krstova jer su podlegnuvši čečenskom pristisku krstove bacali, a jedan je bio primoran da se pred televizijskim kamerama odrekne svoje majke i celom svetu kaže: „Ja nemam majku, imam samo Alaha“.

Posle toga ona je telo svoga sina sahranila u rodnom Podmoskovlju u selu Kurilovo, gde je kao njegovi preci opojan po hrišćanskoj tradiciji. Majka je docnija ponovo morala platiti Čečenima da bi joj dali glavu njenog sina.

Evgenijeva majka je kasnije izjavila: „Šta bi mi moglo biti teže nego gubitak sina. Ali činjenica da se on pokazao kao dostojan hrišćanin čak i u času smrti, teši me. Da se odrekao svoje vere, majke i Rusije, to ne bih mogla preživeti“.

Da li mi možemo da shvatimo da je očuvanje naše vere važnije nego fizička smrt? Da li osećamo nešto kada čujemo ovu fascinantnu priču o običnom ruskom vojniku Evgeniju. Da li nam šta znače osećanja Egenijeve majke, obične ruske žene. Da li ćemo ovoga junaka prepustiti zaboravu?

Od svojih vršnjaka se razlikovao po tome što je, prema majčinom svedočenju, od malih nogu posedovao naročitu moć zapažanja. Obraćao je svoju pažnju na ono pored čega su mnogi prolazili ne primećujući ništa posebno.

Sa dvanaest godina se vratio sa letnjeg raspusta sa krstićem oko vrata. Od tada ga više nikad nije skidao, bilo da je u pitanju kupanje u reci ili sauni ili treninzi na koje je odlazio, pohađajući sportsku sekciju, ili kod kuće. Na svim fotografijama sa društvom on je jedini imao krstić, i to na dosta debelom koncu.

Posle završenog devetog razreda zapošljava se u fabrici nameštaja 25. juna 1995. godine. Evgenije je poslednji put izašao iz svoje kuće, iz svog sela u vojsku. Veoma se ponosio time da je dobio da služi vojni rok u graničarskim jedinicama.

Po majčinim rečima Evgenije je dao svoj život za ruski narod na zemlji, a tim svojim činom je pripremio put budućim braniocima Rusije.

Ljubov, majka hrabrog ruskog vojnika je rekla još i ovo: „Kada je postavljan krst na grob mojega sina, došlo je dosta ljudi.

Bila sam iznenađena zašto su svi ti ljudi došli na grob nepoznatog dečaka koji je umro dobrovoljno izabravši smrt.

Svi ljudi koji su došli su se duboko poklonili krstu na grobu mučenika. Jedan veteran iz Drugog svetskog rata je skinuo svoju medalju za hrabrost i stavio je na grob mučenika.“

(Izvor: cojstvo.rs)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!

loading...