SVI STRUČNI LJUDI SE SLAŽU,POKUŠAJTE I VI: 9 pravila za mame koje imaju sinove!

45

Ja sam samohrana majka. I od samog početka sam znala da ću morati biti malo drugačija majka ako mislim da razbijem stereotip koji se svodi na nepotpuna porodica = nesrećna porodica.

Autor: Alina Belkovskaja

Bilo je to pre oko godinu dana. Mali kafić, moj potomak i ja. Oko nas ljudi. Sin nešto čačka po telefonu, razmenjujemo po koju reč sve dok on odjednom ne upita: „Mama, koji su porno filmovi najbolji?“

Za susednim stolovima tajac. Okreću se u neverici prema detinjem glasu (glas mu je još bio detinji).

-Kao prvo, treba da budu kvalitetni, profi. Takvi se obično plaćaju. Kao drugo, ja recimo volim američke, ali to je stvar ukusa – odgovaram. – Najvažnije je da ne bude tamo neki kućni video, oni su baš bezveze, i po svaku cenu treba zaobići video sa nasiljem i pedofilijom – ne treba kvariti sebi karmu…

Muškarci su zaboravili na žene s kojima su došli. Žene namestile kisele face kao da se gade. Sin i ja nastavljamo razgovor o pornićima: zašto, šta i kako. Za mene je u tom času najvažnije da moj dvanaestogodišnji sin bez pardona postavlja takva pitanja meni! A njemu je skroz svejedno da li nas neko sluša ili ne.

To ja nazivam poverenjem.
Rasli smo bez tate. Drugim rečima – ja sam samohrana majka. I od samog početka sam znala da ću morati biti malo drugačija majka ako mislim da razbijem stereotip koji se svodi na nepotpuna porodica = nesrećna porodica.

Za ovih 14 godina materinstva, definisala sam za sebe osnovne zakone poverenja:

NIKADA SE SINU NEMOJTE SMEJATI.
Kad se žena smeje muškarcu, za muškarca je to uvek trauma, a kad mu se smeje majka – za njega je to duboka trauma. Bez razlike da li mu se smejete što je naopačke obukao pantalone, nevešto nacrtao psa ili zato što je izjavio ljubav devojčici iz susedne klupe. Vaše smejanje zapamtiće ceo život! I nikad ga neće oprostiti.

UVEK ODGOVARAJTE NA SVA NJEGOVA PITANJA.
U bilo kom uzrastu! I bez onoga „kad porasteš, samo će ti se kas’ti“. Uvek i na sva. Ako ne znate odgovor, tako i recite. Zatim saznajte pa mu odgovorite. Zbunjuje vas? Detetovo pitanje vas tera da pocrvenite? Odlično – eto prilike da analizirate još jedan svoj kompleks. Jer to jeste vaš kompleks. Ne usađujte ga u psihu svog deteta. Odgovorite da vas je to pitanje bacilo u razmišljanje pa da morate malo razmisliti. Tražite malo vremena. Deca ga rado daju.

TRAŽITE SAVET OD SINA I USVOJITE REŠENJE
Ne možete zamisliti s kakvom lakoćom dete može rešiti neki vaš „odrasli“ problem, nad kojim ste lupali glavom godinama! Svaki! Od „kakav mora da bude naš novi stan“ do „zašto se neprestano svađam sa tim i tim“ i „šta ja to ne radim kako treba“. Tako se dečak uči da bude muškarac, oslonac i da donosi odluke. A vi mu ukazujete poverenje i poštovanje.

ZABORAVITE FRAZU „STO PUTA SAM TI REKLA!“
Čak i ako ste govorili a on nije slušao, promenite ploču. Zauvek. Vi nemate prava da se takmičite s detetom u bilo čemu, a to „sto puta sam ti govorila“ upravo je takmičenje u kome se mama naslađuje „pobedom“. Bili ste u pravu? Baš lepo, radujte se ćutke. On će sve sam shvatiti.

HVALITE
Oduševljavajte se bez onoga „samo da ovde ovo popraviš“. Samo recite „Odlično je!“ Vaš dečak sve radi odlično. Kad poraste, videće i sam šta je i gde trebalo popraviti.

PODRŽAVAJTE SVAKI NJEGOV SAN.
„Želim da budem podvodni arheolog“ – odlično. Kupite mu knjige o tome. „A sada želim da budem slikar.“ I to je odlično. Kupite mu knjige o tome. „Sada želim da budem inženjer“… Shvatili ste obrazac? Odlično! Verujte, šta stvarno želi da bude odrediće tek oko dvadesete.

AKO DEČAK PLAČE…
Znači došlo je do nevolje. Za vas je ona bezvezna (u vrtiću su mu dali grozni pirinač umesto omiljenog pasulja), ali je za njega ogromna! Za njega je svaka nevolja ogromna. Zato što je detetov svet još uvek malecan da bi se pirinač zanemario i izgubio u njemu… A ako se dogodila nevolja, vaše je da ga umirite! Koliko god da on ima godina. Obavezni ste da ga umirite! To je dogma, zakon vašeg budućeg uzajamnog razumevanja: dete ne sme da neutešno plače. Nikada.

NE ČITAJTE MU BUKVICE.
Nadam se da ovde nije potreban komentar.

VI STE UVEK NA NJEGOVOJ STRANI.
Ne samo na rečima, nego i na delu. Nikada ne povlađujte nastavnicima koji se žale na njega, nikada ne vičite na njega „zbog društva“. Pred ljudima – ON JE UVEK U PRAVU. VAŠ SIN JE UVEK U PRAVU!

I tada se vaš sin neće plašiti da vas upita o onome o čemu se „ne priča“. Zato što će tada znati da vi nećete viknuti na njega: „Kakvo je to pitanje?!“ ili „Kako te nije sramota?!“ Zato što će vam verovati. Drugim rečima, biće siguran u vas. A to je mašta svake majke. I ona se može ostvariti.

Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

loading...