(VIDEO)NIKAKAV STRAH NISAM OSEĆAO, SAMO TI STRUJA PROĐE KROZ NOGE! Potresna ispovest Mije Aleksića pred streljanje

412

Prvi put sam osetio strah od smrti bilo je tada oko pola šest – šet uveče, prisećao se slavni glumac

Proslavljeni srpski glumac Mija Aleksić bio je među stotinama đaka sakupljenim u Šumaricama za streljanje 1941. godine, a njegova emotivna ispovest o tim danima ne može a da vas ostavi ravnodušnima!

Rođen u mestu Gornja Crnuća u opštini Gornji Milanovac, Mija Aleksić je osnovnu školu završio u Vraćevšnici, ali kako je ova ustanova imala samo četiri razreda, a Mijin otac smatrao da je za njegovu decu školovanje jako bitno, porodica Aleksić se 1934. godine preselila u Kragujevac.

Tako je, sedam godina kasnije, među stotinama đaka sakupljenim u Šumaricama za streljanje 1941. godine bio i, tada osamnaestogodišnji, Mija Aleksić.

Aleksić je 1970. godine ovako opisao streljanje đaka u Kragujevcu:

“20.10.1941. godine pošao sam u školu pošto su Nemci bili zauzeli zgradu naše gimnazije i od nje napravili svoju bolnicu. Mi smo bili rasuti po gradu, naša dva odeljenja osmog razreda Druge muške gimnazije bila su smeštena u zgradi bivše građanske škole u blizini Velikog parka u Kragujevcu. Tu je bio i jedan deo nastavničkog saveta, imali smo čas koji je držala Branka Ranković nastavnica srpsko-hrvatskog jezika, a naš drug Vlada Kapamačitao je referat, sve je to bilo više formalno da se održi neko raspoloženje jer smo svi očekivali kada će Nemci da ulete u zgradu.

Oni su ubrzo uleteli, ušao je jedan Nemac, pogledom je prešao po razredu, izašao i zatvorio vrata. Mislili smo da je time završeno i da se neće više vraćati. Međutim on je izgleda mislio da je to bio slab efekat, pa je nogom razvalio vrata koja su odletela u ugao i povikao: “Los!” i po troje nas je postrojavao i sprovedeni smo u one topovske šupe. U prvo vreme su nam govorili da će to biti neko legitimisanje i odvođenje u logore, ali niko nije pomišljao na streljanje”.

Na pitanje kada je prvi put osetio strah od smrti, Aleksić odgovara:

“Prvi put sam osetio strah od smrti bilo je tada oko pola šest – šet uveče. Tačnije kada je prva grupa streljanja. Ta grupa bila je sačinjena od logoraša, nekoliko Jevreja i komunista koji su bili u glavnjači kragujevačkoj. Oni su dovedeni uveče gore i u blizini naših baraka su streljani. Oni su to verovatno učinili i radi psihološkog pritiska. Tu je ceo grad bio smešten i da nas time drže pod kontrolom. Od tog trenutka nikakav strah niti osećaj nisam imao. Čudno jedno osećanje, negde ispod kolena čovek oseti da nešto prostruji i onda ti sve postane obično. Tada sam shvatio i kako su Nemci uspevali da ponekoliko njih sprovodi kolonu od sto ili dvesta ljudi”.

loading...