Zašto od nje lek za rak, neplodnost i sve brige koje nas more tražimo na kraju?!

1642

Kada je davne 1974. godine Katarina Radosavljević sa svoje dve rođene sestre došla u manastir Beočin na Fruškoj gori, u njemu je bila pustoš, nije bilo prozora, ni vrata, čak ni puta. Danas je ovaj manastir kao rajski vrt u kojem živi 20 monahinja, gde caruju mir i tišina.

Nadaleko čuven po ikoni čudotvorne Presvete Bogorodice, koja je u ovom zdanju već 500 godina, pred njom se mole i traže pomoć vernici svih vera i iz svih krajeva Evrope. Uz njene molitve žene koje nisu mogle da rode postajale su majke, pa u ovom manastiru kažu da imaju više od 700 kumčadi. Bračni par iz Beograda koji 17 godina nije imao dece, svagde su išli i ništa im nije pomoglo. Došli su pred ikonu Majke Božije, plakali su, čitana im je molitva i dobili su dvoje dece.

– Mi se molimo za njihovo zdravlje pred ikonom Presvete Bogorodice, mole se i vernici, nadajući se pomoći, a posle se vraćaju da nam zahvale. Ima ih iz Nemačke, Rusije, Slovenije, Hrvatske… Više od 200 žena koje nisu mogle da dobiju potomstvo dolazilo je na molitve i Bogorodica ih je uslišila. Naš manastir uvek je ispunjen dečjom grajom kad ih majke dovedu da nam se zahvale – priča 70-godišnja igumanija Ekaterina, koja je u ovom manastiru već punih 45 godina.

– Kad smo nas tri sestre došle ovde, Marina, Varnava i ja, sve je bilo u rasulu. Počele smo od početka. Pre toga, tokom Drugog svetskog rata, ovde je bila partizanska bolnica, pa onda pulmološka bolnica, a jedno vreme i deo Arhiva Vojvodine. Posle toga manastir je ostao zapušten, u korov obrastao – seća se igumanija Ekaterina. Čoveka koji tri meseca nije spavao zbog posledica sa ratišta, doveli su pred Majku Božiju i posle molitve on je zaspao i tri dana i tri noći se nije budio. Posle toga je uredno spavao. Kad su tri sestre pristigle u manastir, u njemu su zatekle sinovca nekadašnjeg patrijarha Gavrila Dožića, koji je ovde bio lečen.

– Sada je ključ kod vas, ja mogu da idem, nisam vam više potreban, rekao nam je tada Dušan Dožić. Ali, pošto smo znale da živi sam i da teško može da se brine o sebi, zadržale smo ga u manastiru i do kraja gledale kao oca. On je imao penziju i time pomagao manastiru – kaže igumanija. Posle postepene obnove manastira, počele su da pristižu nove monahinje, priča o čudotvornoj ikoni pročula se, pa su počeli da dolaze ljudi iz svih krajeva.

Tri crkve
Crkva manastira Beočin posvećena je Vaznesenju Hristovom i prvi put se spominje u turskim defterima 1566. godine. Sadašnja crkva, koja je na temeljima prethodne dve manje crkve, građena je od 1732. do 1740. godine u vizantinsko-srpskom stilu, sa elementima gotike. Manastir u Drugom svetskom ratu nije rušen, ali je riznica poharana i sve vrednosti odnete u Zagreb. Deo je vraćen posle rata. U manastiru su mošti Stefana Prvovenčanog, koje su 1815. godine prenesene iz manastira Fenek.

U manastiru Beočin danas je 20 monahinja, najmlađa među njima je 18-godišnjakinja, i kažu da imaju pune ruke posla. To potvrđuje prostor oko manastira koji podseća na rajsku baštu. Monahinje brinu i o stoci, obrađuju manastirsko imanje i kažu da je manastir nekada imao oko hiljadu hektara zemlje i šuma, ali da im to još uvek nije vraćeno. Mlada žena koja dugo nije imala dece na Aranđelov dan je došla pred Majku Božiju i sa suzama se molila.. od tog dana joj se računala trudnoća. Sada ima dve devojčice.

Dobila sam tri nagrade od muzeja i ustanova iz Beograda i Novog Sada za rad i širenje kulture. Sada nas ima dvadeset monahinja, među njima puno mladih, školovanih, i ta dečica skinula su teško breme sa mog ramena. One vode, rade, trude se, drže i crkvu i ekonomiju – kaže Ekatarina.

Sudbina ikone
Priča o čudotvorstvu, o ikoni koja vraća nadu, pomaže bolnim i nesrećnim pročula se nadaleko, odatle želja i potreba ljudi da dođu, čuju blagu i lepu reč igumanije Ekaterine, da se pomole pred presvetom Bogorodicom, sve u nadi da će im pomoći.

– Ikona je stara 500 godina i bila je u grobljanskoj kapeli. U ratu sa Turcima kapela je porušena, samo ta ikona ostala je čitava. Tada je preneta u crkvu i od tada se nalazi na sadašnjem mestu – objašnjava Ekatarina, obnovitelj ove drevne svetinje.

(Izvor: Novosti)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!

loading...